ТАТА

Шест мјесеци тишине откако нијеси са нама, тата и даље боле сјећања која не блиједе. Отишао си тихо, али иза себе си оставио траг који се не може избрисати. Био си човјек какав се ријетко рађа - поштен, снажан достојанствен. Твоје је присуство давало снагу, сигурност, а ријечи су имале тежину, чак и кад их је било мало. Недостајеш у сваком дану, у ситницама које нико други не примијети, празницима, рођенданима. Недостаје твој поглед, твоја шутња, твоји позиви, твоја рука која је увијек била ослонац. Вријеме пролази, али празнина не нестаје, само учи како да живимо са њом. Ако нас нешто тјеши, то је да си живио часно и волио искрено. Све оно што си био остало је у нама. Носимо те у свом понашању, вриједностима које си нам оставио, у снази којом се боримо кад је тешко. Заувијек ћеш бити вољен, запамћен и никада заборављен. Док год нас има, има и тебе. Почивај у миру, тата.