Туга, бол, сузе, патња, надања и вјеровања у немогуће, испратили су годину од прераног одласка

TANJE Mijatove KRKOVIĆ
rođene Vujović

ТАЊЕ Мијатове КРКОВИЋ

рођене Вујовић

Нијеси ти, пиле, нигдје отишла. Ти си ту. Живиш у мој причама, мислима и сновима, све до дана када поново будемо заједно. Осјећам, мишу, да си негдје ту, да пратиш сваки мој корак, да ме бодриш и храбриш, да истрајем до краја у нашим плановима за будућност наше дјеце и наше Богдане. Знам, пиле моје, да ћеш ми показати прави пут онда када застанем, кад се уморим, кад ми затребају помоћ и савјет. Молим те, дођи ми, пиле, макар у сновима, дођи и искритикуј ме ако треба, само ми дођи. Поносан сам, мишу, на наш заједнички живот и захвалан сам ти за сваки тренутак проведен са тобом.


Воли те твој МИЈАТ