ТАЈО

Жао ми је што те оног дана нијесам јаче загрлио када смо се растали, и што нијесмо стигли макар мало прије да се испричамо. Погледи те траже свуда, усне дозивају име твоје, тебе нема ту да ме насмијеш. Нити позива, нити гласа, нити тебе на старом мјесту. Твој лик, сјећање на тебе и заједничке успомене су урезане дубоко у срцу мом. Недостајеш више него што ријечи могу да кажу. Остаде ми за утјеху што сам те имао таквог.