СВЕТУ ЛАЛАТОВИЋУ

Тата, Недостаје ми твоја снага и сигурност коју сам осјећала док си био ту. И не, човјек се никад не навикне на одсуство оног кога је волио највише. Вријеме ме није научило да прихватим да те нема, и никад неће, само ме научило да ћутим о њему. Много тога се промијенило, али једно никад неће - љубав и понос што смо те имали. Постоји нешто на чему ћу увијек бити захвална, то је што сам имала срећу да будем твоје дијете. И носим те и носићу са собом у свему. Волим те бескрајно,