СВЕТОЗАР-ПЕША ЈОВАНОВИЋ

Највеће богатство је када имаш родитеље своје, када имаш кућу гдје је гнијездо твоје. Ти си мени тата, био све на свијету. Зар си морао отићи као птица у лету. Требао си мени још година много, да рачунам на тебе да би помого. Знала сам за све што ми трба тата, да би могла увијек доћи теби на врата... Сада кад те нема мене туга хвата, ех да ми је понекад загрлити те тата !!! Кад је мени тешко, кад ме душа боли погледам у небо ... Јер тамо је тата који мене воли. Ја на небу имам сем Господа Бога, још светињу једну родитеља свога. Кад год сунце грије, то се тата смије, поздраве ми шаље да наставим даље. Док ме има и постојим поносим се ликом твојим !