СВЕТЛАНА Миомира ВУЈАДИНОВИЋ

Кажу да се човјек временом помири са свим, али како да се родитељско срце помири с граном која се сломила прије коријена. А ипак, ето нас између сјећања и тишине, учећи да живимо с нечим што никада нећемо прихватити. Код куће те чекају брат Дејан исестра Сања, снаха Оља као да ћеш сваког часа ући на врата, а у мислима те чекају сестрићи Стеван и Иван, братанић Јован и братанична Марија, мали Милан и Софија. Врати се у наше успомене, гдје те никад нијесмо престали чекати.