СВЕТИСЛАВ - БУЦКО МИЛОШЕВИЋ

Буле мој, брате мили. Прошле су двије тужне године. Године бола и патње. Нијеси међу нама, али твоја сестра те носи у срцу. Посебно мјесто си заузео. А хтјела би да те види. Јеца њена душа, али Бог не слуша. Пролазе људи око ње. Учини јој се да си један од њих. Али то су само њени снови. Недостајање је све веће и никада престати неће.