СТРАХУ

Четрдесет дана је прошло, а ми још увијек не можемо да повјерујемо да те нема. Свако јутро почиње и завршава се мислима на тебе, у нади да ћеш се појавити, да ћеш нас позвати, да ће све ово бити само ружан сан из ког ћемо се пробудити. Драги тата, био си наша снага, наш ослонац и све оно што један дом држи заједно. Научио си нас свему, осим како да живимо без тебе. Оставио си празнину коју ништа не може испунити и тишину која највише боли. Недостају нам твој глас, твој топли осмијех и твоја доброта која је све око тебе чинила бољим. Заувијек ћеш живјети у нашим срцима. Почивај у миру, најдражи наш.