Нашем тати

STRAHIMIR DRAŠKOVIĆ

СТРАХИМИР ДРАШКОВИЋ

Тата, пола године прође, а наша туга за тобом је све већа. Твој одлазак однио је топлину нашег дома. Татице наш, знаш колико смо те вољеле, али не знаш колико нам недостајеш. Нема тренутка у којем не пожелимо да си ту, да подијелимо са тобом срећу и тугу. Сваког дана шаљемо ти своје сузе. Можда оне буду лијек за твоје већ рањено срце. Дођи нам бар у сновима, да макар на кратко будемо срећни. Волимо те, Мијо наш, како смо те од милости звале. Никада те нећемо заборавити.


Твоје ћерке АНЂЕЛА и САРА