СТОЈАНА ДРОБЊАКА

Ти ослонац наш си био, зашто си нас оставио? Уз тебе смо навикнули, сада смо се погубили. Некад си нам говорио, у животу што год да се деси, подати се не смијемо, али ми то не можемо, с болом да се изборимо. Тебе нема да нас савјетујеш, па макар и критикујеш.