СТЕВЕ Бранкове ШЋЕПАНОВИЋ

Драга наша, Већ прође дуга и болна година од када више нијеси међу нама. Тешко је без твоје родитељске крутине, осмијеха, мира и љубави коју си нам пружала. У сваком дану који сване, недостаје твој глас и искрени дочек. Снажила си нас својом мудрошћу и топлином, и учила како треба поштовати људе, те бити стамени ослонац сваком ближњем. Свим нашим побједама умјела си дати посебан сјај, уз нескривени понос и радовање, а твоје руке су најтоплије грлиле кад би вјетрови живота застудњели. У твом лику спојиле су се најљепше особине жене, какве су од давнина красиле биране Катуњанке старог кова. На понос нам је што си, попут најбоље загарачке одиве, била вољена и поштована и од рода и од дома. Достојанствено, ведрог чела и чистог образа, провела си свој животни вијек. Чувала си кућу и огњиште, а подизала нас, своју ђецу и унучад, као честита супруга, мајка, баба и прабаба, чијом смо се добротом и људкошћу поносили на сваком мјесту. Својом срдачном, пријатељском стимом знала си дочекати и испратити на срећни пут сваког човјека - пријатеља који би ти прешао кућни праг. Памтила си свако људско добро које би неко учинио за твоју породицу и трудила се, свим срцем, да га вратиш онолико колико симогла, јер твоја племенита душа није знала другачије. До последњег овоземаљског тренутка остала си наш свјетионик, обасјавајући нас ма куд год нас путеви одвели. Иако по животној стази корачамо без тебе, научила си нас најважнијем: породична слога и заједништво су темељ свега, а љубав и поштовање једних према другима оно што нас увијек држи на окупу. Заувијек ћеш живјети у нашим сјећањима и душама! Нека ти је вјечна слава и хвала! У недељу, 24. 11. у 10 часова, посјетићемо њену вјечну кућу.