СТЕФАНЕ

2025. најгора и најтежа година у нашем животу, година када си нас оставио заувијек. Отишао си оног дана лијеп и намирисан као сваки пут до тада, хитро и са ријечима „доћи ћу” али овај пут ниси дошао и никад више нећеш. А волио си живот, носио најљепши осмијех, имао добру душу, имао велике планове али твоје срце није издржало терет који си носио. Мисли су ти главу премориле и у смрт нам те одвеле. Тог трена смо пали са највеће висине и не знам хоћемо ли устати икад више. Остала је празнина коју ништа не може попунити, сузе које не престају и бол која носи твоје име. Не прође дан да те не споменемо и да ниси у нашим мислима, осуђени да живимо без тебе, али увијек са тобом. Био си и бићеш највољенији син Стефан, брат Стефан, тата Стефан. Заувијек твоји,