СТЕФАНА пок. Радсава КРУШЧИЋА

Четрдесет тужних дана како сам ти уплакана, плачем дању, а и ноћу чекам срећо теткина кад ћеш доћи, и однекуд се појавити да те загрлим најаче што могу и да ти недам никуд да идеш. А ти ми срећо моја оде на пут без повратка. Чуваћу те у мом рањеном срцу и нећу те дати забораву све док дођем код тебе.