СТЕФАНА-МЕКСИКА пок. Радосава КРУШЧИЋА

Хтио бих само да те загрлим, брате мој, да се у том једном загрљају изгубе све сузе, све туге и боли. Послије ћу да живим од сјећања на тајј један загрљај, јер то је живот барем мој, сав је пун туге, а тебе нема нигдје брате мој. Живиш у мом рањеном срцу, јер вољени никад не умиру.