СТЕФАН ПОПАДИЋ

Прошло је пола године откад ниси са нама али ниједан дан не прође без мисли на тебе, као да је вријеме стало. Недостаје твој глас, твој осмијех, твоја младост и твоје питање како си баба, како си ђеде. Био си наша радост, наш понос. Учимо живјети без тебе али те заборавити никад нећемо. Носимо те у срцима и најљепшим успоменама које нам остају као утјеха. Заувијек си дио нас, заувијек наше дијете.