СТЕФАН ПОПАДИЋ
Прошло је пола године а ја не умијем да прихватим да те нема. Сваки дан помислим на тебе Стеки, на твој осмијех, на твоју младост. Недостајеш ми више него што ријечи могу да опишу. Недостаје ми да те загрлим, да те чујем, да знам да си ту. Кажу да вријеме доноси мир али мени само доноси још једну потврду колико си био вољен Стеки. Гдје год да си, надам се да си спокојан. Заувијек ћеш бити дио мог срца.
Твоја тетка КОВИЉКА
