Стефан Попадић

Драги наш куме, тешко је пронаћи ријечи за ову бол коју си оставио за собом. Изненадна одлука судбине би да се прерано опраштамо од тебе, у годинама када си живот тек требао да живиш пуним плућима. Тешко је прихватити да те више нема, да више никада нећемо чути твој глас, смијех, нити дијелити тренутке као некада. Али твој осмијех, доброта и успомене од д‌јетињства живјеће у нама заувијек. Твоје име и твоја топлина неће бити заборављени, остаће заувијек у нашим срцима. Нека ти душа пронађе свјетлост и мир, тамо горе, међу анђелима, а сада си и ти један од њих. Путуј спокојан анђеле наш и почивај у миру.