СТЕФАН Дусков РАДОВИЋ

Кажу, десет година је прошло, а ја осјећам као да је јуче био тај проклети дан када је и моје срце престало да куца. Све се заледило и стало у том једном дану, дану који и данас боли истом снагом, јер је са њим нестао један цијели свијет — мој свијет који је носио име твоје. Десет година без тебе, а цијели живот са тобом у срцу. Почивај у миру, сине мој у загрљају свога оца.