СТЕФАН ДУШКОВ РАДОВИЋ

Прошло је девет тужних година откако си нас напустио, душо теткина. Вријеме пролази, али туга не зна за крај, она живи у сваком дану, у свакој тишини. Живиш све док живимо сви ми који смо имали ту привилегију да учествујемо у твом одрастању и са поносом се сјећамо свега лијепог што се твојим именом зове. Недостајеш толико да боли… Почивај у миру анђеле у загрљају свога оца.