СТЕФАН ЧУБРАНОВИЋ

Још увек живимо у оним данима када смо те чекали да се вратиш са тренинга, уморног али насмијаног, само да ти паднемо у загрљај. То је било наше најсигурније место на свету. Учио си нас триковима на тераси испред куће, љубав према фудбалу ти си нам дао али нас ниси научио оном најтежем – како да играм ову животну утакмицу без тебе. Био си наш херој, наш учитељ и наш тренер. Данас, док те тражимо међу звездама, чувамо сваки твој савет и сваки онај тренутак када си нас чинио поноснима. Терен је остао празан, а наша душа рањена, али ће твој топли загрљај заувек грејати наше успомене. Почивај у миру, вољени брате, тамо где нема бола и где су сви терени твоји. Чекај нас на неком бољем месту, да ти поново паднемо у загрљај.