СТАНУША Тана ЈОВАНОВИЋ

Свему си ме поштеном и добром научила, осим како да живим без тебе. Знам да ме гледаш са неба, са оном истом њежношћу и љубављу којом си ме пазила док си била самном. Хвала ти што си ми дошла у сан, озарила ме и испунила топлином свог присуства која ме и даље греје. Живиш у сваком мом откуцају срца, мојој мисли и свакој сузи. Поносно те помињем и бескрајно ми недостајеш, вољена моја мајчице, анђеле мој!