СТАНИСЛАВИ ЈОКАНОВИЋ

Кућа је глува без твог гласа, дом је пуст без твог присуства. Нема разговора, нема загрљаја нема смијеха, нема позива. Али живиш у мојим мислима, у мојим сновима. С тугом се борим. Сузе не кријем. С поносом те помињем. Почивај поред мог тате. Почивајте моји родитељи.