СТАНИСЛАВА-САШКА НЕДИЋ

Хвала ти Сашка за сваки дан и године које смо провели заједно, на 24 године заједничког живота испуњеним срећом, љубављу, радошћу, добротом, бригом, пажњом, разумијевањем, поштовањем, осмјесима... Нијеси са нама, али си у нашим срцима и мислима. Моје и твоје породице. Много недостајеш. Вријеме које пролази не може и неће избрисати успомену и сјећање на тебе. Слушај Сале...Лијепо нам је било. Нико није живио боље него ми. Нико са бољом женом провео живот. Само си се насмијешила са тим упалим очима, рекла "Загрли и љуби све што боли", пољубила ме и задријемала. Како би се винула у више и љепше слојеве постојана. Ријетко шта на овој планети је величанственије, од твог доброг срца, духовитог ума. Враћала си радост живота. Била си жена посебног кова, непоновљива: хумана, храбра, пожртвована, стамена, умјешна, тиха и племенита, скоро д‌јечје душе. Била си друг и пријатељ свима који су те окруживали. Вољела си људе и они су вољели тебе. Храбра у болести. Без тебе једино моје нити сна, нити заборава, само слике, успомене, недостајање твоје доброте и позитивности. Ја још увијек бројим дане без тебе да знаш...Знаш да знам...знам да знаш...Нека су ти лаке небеске стазе , ја ћу чувати сјећање на тебе, твоју честиту, племениту и добру душу. Док се не сретнемо поново. И даље боли исто, а празнина коју си оставила никада неће бити попуњена. Нека твоја племенита душа почива у рају. Чуваћу те од заборава у срцу, у свакој мисли и молитви...Недостајеш бескрајно...До бесконачности...Док дишем вјечно ћеш живјети у мом срцу вољена и никада заборављена. Учитељу, чувару д‌јечјих душа твоја љуба у небу је ријека а у ријеци небеса.