СТАНИЦЕ Радисава ОТОВИЋ

Колико год година мајка живјела у часу њене смрти губитак је болан. Била си добра и надасве племенита мајка. Учила је своје синове да су рад и хуманизам најбитније компоненте људске вриједности, а да је дужност велика људска врлина које се неизоставно треба придржавати у току читавог живта. „Сврх човјека стоји дужност, а сврх дужности нема ничег свјетлијег...“. Мајка је била, продуховљена личност без обзира на мукотрпан рад на селу који је био неопходан да би подигла своју дјецу, а касније и школовала. Када је изненадном смрћу у 46. години живота умро њен најмлађи син Боро, мајка је преживјела изузетно јак душевни бол за умрлим сином, од којег је након мјесец дана после Борове смрти добила мождани удар од којег се излијечила, а за умрлим сином дуго туговала и плакала. „Али авај, постављени смо на земљу да на њој трпимо патње. Природа нам даје и одузима оно што на земљи чини нашу срећу и морамо се понизно покоравати њеним законима.“ Драга мајко, тешко се помирити са судбином да нијеси више са нама. Умрла си у сну тихо и достојанствено. Почивај у миру, а ми те никада нећемо заборавити. Нека ти је вјечна слава и хвала. Обавјештавамо родбину, кумове, пријатеље и познанике да ћемо дана 11. октобра 2026. године посјетити њену вјечну кућу у 11 часова на сеоском гробљу Бјелоглав- Радећа у Пиперима па вас позивамо да нам се придружите.