Драги наш тетак
СРЕТО
Изненадио си нас својим брзим и болним одласком. Тешко је пронаћи ријечи у овом тренуцима када те више нема међу нама, а срце нам је преуно туге. Отишао си тихо, онако како си и живио - смирено, достојанствено, без велике буке. Твоја сталоженост, блага ријеч и осмијех, који си носио и када си сам имао брига - то је оно што ће заувијек остати у нашим срцима. У твојим очима увијек је било мјеста за нас, и кад смо били мали и кад смо порасли. Био си више од тетка - био си наш пријатељ, наш заштитник, наш узор. Болест те однијела брзо, можда и пребрзо и прерано да бисмо да би смо стгли да ти све кажемо. Али надамо се да си знао колико те волимо, колико си значио, колико си нас научио. Заувијек ћемо те носити у нашим срцима. Хвала ти за сваки осмијех, за сваку њежну ријеч, за твоје стрпљење и доброту. Хвала ти што си био наш ТЕТАК. Нека ти је вјечни мир. Твоји мали и велики - ђеца која те никад неће заборавити
ТИНА, ТАЊА, САЊА, ЖАРКО, ВЛАДИМИР, МАЈА, БОРИС, ПЕРО, МИРКО, НАНА, АНЂЕЛА, ОГЊЕН, ПЕЂА, ТАТЈАНА, НИКОЛА