СРЂИ ВОЈВОДИЋУ

Срки мој, не знам како да ти кажем збогом. Не знам ни да ли могу. Не желим да се помирим са тим да те више нећу видјети, да те више нећу загрлити. Ти си знао како и колико те волим и вољећу те заувијек. Заувијек ћу памтити наше разговоре, свако твоје „волим те”, сваки твој загрљај, сваки позив, сваки осмијех, сваки дан проведен са тобом, свако твоје „брате мој”, сваку нашу одгледану утакмицу. Ти ћеш заувијек бити са нама можда не физички али ћеш бити.