СРЂА

Прошло је шест дугих мјесеци туге, бола, неизмјерне празнине од када ниси са нама. Сваки дан носи твоје име, сваку успомену прате сузе и недостајање које не престаје. Највише боли што те нема да видиш нашу Соњу како расте, да видиш њене прве кораке, да чујеш њене прве ријечи. У њеном погледу, у њеном осмјеху живи дио тебе. Знам да нас гледаш и чуваш с` неба, а ја ћу чувати Соњу онако како бисмо то чинили заједно. Причаћу јој о њеном тати на којег ће бити поносна.