СОЊА РАДОЊИЋ

Четрдесет дана прође, а ја још не прихватам да те нема. Срце и даље тражи твој глас, душа твој загрљај, очи те траже тамо гдје си некада била. Најтеже је што живот иде даље, а мој свијет више никада неће бити исти. Остала је празнина коју нико не може испунити. Љепотице моја, тјешим себе успоменама, вјерујем да тамо гдје нема бола, изнад свега овога, осјећаш сву моју љубав. Док мој срце куца, куцаће за тебе мајко. Почивај у мир, љепотице моја. Воли те и за тобом вјечно тугује