СОЊА РАДОЊИЋ

Навршава се 40 тужних дана од када си отишла и са собом однијела и дио мене. Остале су твоје слике, твој осмијех, твоје ријечи и успомене које ћемо чувати од заборава. Била сам уз тебе, држала те за руку, бринула о теби и надала се да ћемо имати још мало времена. Сада ми остају само успомене и оно најљепше што си нам оставила - љубав коју ништа не може избрисати. Знам колико си вољела мене и моје синове. Зато ћу их чувати и вољети онако како си ти вољела нас. И увијеке ћу их подсјећати колико је велико и племенито било твоје срце. Дани без тебе су тешки и болни, туга не пролази. Мајко, ако ме негдје одозго видиш знај да те никада нећу заборавити. Ниси више поред мене, али ћеш заувијек бити дио мене. Почивај у миру, наша најмилија... Нека те анђели чувају. Све док ми живимо, живјећеш и ти у нама.