Драга и мила
СОЊА
40 дана је како си изненадно отишла уснувши у Господу да чекаш анђелске трубе последњег Дана... Остала си са нама и у нама својим осмјехом, загрљајима, дечијом радошћу којом си плијенила многе око себе и ако ми најближи често нисмо разумјели такву једноставност срца и душе која је дар Божији. Тај Дар си плаћала великим Крстом страдања који си тешко али ипак носила заједно са свима нама који те љубимо. Носећи тај тешки Крст остала си поносна мајка, супруга, сестра, баба, прабаба, кума, пријатељица и у свима нама који смо те имали поред себе усадила си велике вриједности... Нека те Господ помилује и подари Свијетла и Цвјетна насеља гдје ћемо се сви једног дана радовати у свјетлости Христовог Васкрсења!
Твоји НАЈМИЛИЈИ

