Шест мјесеци без тебе моја
СНЕЖО
Прошло је пола године откако те нема, а у мени живи само једна неостварива жеља – да смо поново заједно. Да бар још једном могу да вратим вријеме, да поново сједимо једна наспрам друге, испијамо кафу, причамо о свему и смијемо се онако како смо само нас двије знале. Како ми недостајеш... Недостаје ми твој глас, твој осмијех, загрљај и све оно што смо дијелиле. Кажу да вријеме лијечи све, али како да излијечи срце које је изгубило сестру? Свијет вјерује да сам се вратила, али сваке ноћи кад ме тишина притисне, бол ме стегне једнако снажно као оног дана кад сам те изгубила. Нека те анђели чувају, а ако постоји љепши свијет, вјерујем да тамо сада цвјеташ као најљепши цвијет. Волим те и недостајеш ми заувијек,
Твоја сестра СЛАЂА
