СНЕЖАНА ТОМАНОВИЋ

Четрдесет дана без твог гласа, без твог осмијеха, без погледа који је знао све и кад ћутим. Све је исто, а ништа више није исто. Кућа је тиша, дани су дужи, а срце празно без тебе. Била си мој мир, моја снага и мој дом. Твој осмијех гријао је све око себе, твоја њежност лијечила сваку бол. Захвална сам Богу што ми је подарио твоју љубав, што сам имао част да будем твој муж. Твоја доброта и топлина остају заувијек у мом срцу. Ни смрт не може избрисати оно што смо дијелили – нашу љубав, наше успомене, наш живот заједно. Почивај у миру, моја вољена. До поновног сусрета – волим те и увијек ћу те вољети