СЛОБОДАНУ ВИДАКОВИЋУ

Скоро сам чула карта за рај кошта много, човјек мора да се намучи да би тамо стигао! Ти си ту карту купио, мој Тајсо, још давно, својим добрим – хуманим дјелима према свакоме ко те познавао. Био си ријетко добар човјек, блаженог лица, добре душе, још бољег срца. Твој одлазак не мијења чињеницу да сам ћерка Слоба Видаковића! Имала сам привилегију живота да будем баш твоја ћерка, на шта сам препоносна и захвална. Био си ми највећи ослонац, подршка и сигурност, какву мало ко доживи! Ти си моја душа! И Ти моја! (рекох прије пар дана). И бићеш заувијек моја душа, мој Тајсо, мој вољени, добри Тајсо! Чувај ме и даље, тата, сада са неба и усмјеравај као и до сада да не скренем са правог пута како си се цијели живот и залагао. Вољећу Те заувијек!