СЛОБОДАНУ Ристовом БОШКОВИЋУ

Прође још једна година без Тебе, година бола, година туге и празнине. Чекамо Те са сваким буђењем, тражимо Те у сваком јутру, дану... Зашто си морао да одеш и да нам оставиш јутра без свитања, дане без радости, а вечери пуне питања, пуне туге, патње и боли?! Видимо Те у свему, осјећамо да си ту, да нас чуваш и бодриш, храбриш и водиш јер Твоја љепота и снага, Твоја топла, људска ријеч живи и живјеће! Твоја свјетлост, снага и љепота нас грију и воде кроз таму живота и дају нам вјеру у нека нова и љепша свитања. Хвала Ти на свему, хвала на љубави, радости, поносу, хвала Ти на људскости и части коју си нам оставио и ушао у легенду да трајеш и живиш кроз вјекове који долазе. Нека Ти је вјечна слава и хвала!