СЛОБОДАНУ МАРИЋУ

Кажу да човјек умире два пута – једном кад му стане срце, а други пут кад га забораве они који су га вољели. Ти, тата, нећеш умријети никада. Био си коријен из којег смо израсле и крила којима си нас учио да летимо. Твоје руке су биле наш први дом, а твоје срце наша највећа тврђава. Хвала ти што си свој живот несебично уткао у наше, што си нас чувао од сваке олује и што си био најпоноснији отац на свијету. Небо је добило најљепшу душу, а ми рану која никада неће зарасти, али и понос који нико не може да нам одузме. Чувај нас одозго, као што си нас чувао овд‌је.