СЛОБОДАНУ М. РАДОВИЋУ

Слобо, дијелили смо године сарадње, повјерења, заједничких идеја, снова и успомена. Остају сјећања на безброј разговора, планова и тренутака који су живот чинили љепшим и богатијим. Заједно смо стварали, вјеровали и радовали се сваком успјеху, не слутећи колико ће једног дана управо та сјећања постати драгоцјена. Посебно ћу памтити године испуњене ентузијазмом, енергијом и вјером да се заједничким радом и пријатељством могу остварити и најамбициознији циљеви. Али више од свега памтићу човјека – његову доброту, људскост, искреност и способност да и у најтежим тренуцима сачува вјеру у људе. Такви људи остављају траг који вријеме не може избрисати. Твојим одласком нијесам изгубио само дугогодишњег сарадника. Изгубио сам драгог пријатеља. Зато данас не осјећам само тугу због растанка, већ и дубоку захвалност што сам имао привилегију да дио свог животног пута подијелим са тобом. Нека твој слободни дух пронађе мир и пространства која је одувијек тражио. Почивај у миру, пријатељу.