Четрдесет је тужних дана од смрти наше драге мајке, свекрве и баке
СЛОБОДАНКЕ САМАРЏИЋ
Вријеме иде а ти ћеш вјечно да живиш у нашим срцима кроз своја дјела, љубав, доброту и пажњу коју си нам пружала. Празнина је велика. Свакодневно ишчекујемо твој позив, а њега нема. Остали смо ускраћени за једно велико и племенито срце, неизрециву љубав , пажњу и храброст којом си плијенила и корачала кроз живот. Надамо се да си се састала са својим ближњим и вољеним који су те давно оставили да се сама бориш кроз живот кад је било најтеже, и да се сада са поносом шетате рајским пространствима гледајући на нас одозго. Почивај у миру како и заслужујеш. Увијек поносни што смо те имали, чуват ћемо те од заборава.
Заувијек твоји синови КОСТО и РАНКО, снаја ЈЕЛИЦА и унучад СОФИЈА, БОРИС и БОГДАН

