СЛОБОДАНА Живкова ВУКАДИНОВИЋА

Тата година прође, дан никад. Живот је другачији без тебе. Још увијек посежем за телефоном, желећи да те позовем, али знам да се више нећеш јавити. Недостаје ми твој глас, твоји савјети, твоје присуство. Недостаје ми начин на који си учинио да је све у реду чак и када то није било. Неки кажу да вријеме лијечи све, али истина је, колико год времена да прође увијек ћеш ми требати, тата.