Дванаестог маја је четрдесет дана од смрти мог брата
СЛОБОДАНА - СЛОБА ЈАКИЋА
Твој изненадни одлазак ми је тешко пао. Дуго смо били одвојени да би сада заувијек били растављени. Знам да си у друштву ђеда Мијаила, бабе Неде, оца Стојана, мајке Сулумије, брата Беће, снахе Митре као и твојих сестара Савете, Славке и Спасе. Вољени не умиру док год живе сјећања на њих. Никада не знаш када некога видиш последњи пут. Могла бих много тога написати, али која је сврха кад кад ти то не жожеш прочитати. Ријечи је мало, а бола превише. Недостајеш и недостајаћеш...
Сестра СТЕВАНИЈА