СЛОБОДАНА Драгановог ВИШЊИЋА

Откако си отишао, ниједан дан није донио утјеху, ниједна ноћ није прошла без суза, а ниједно јутро није свануло без боли. У нашем дому и нашим срцима остала је тишина која одзвања твојим именом и празнина коју ништа и нико не може испунити. Толико нам недостајеш да ријечи постају немоћне пред тугом коју носимо. Сваки тренутак подсјећа нас на тебе, на твој осмијех, загрљај, доброту и љубав којом си испуњавао наше животе. Најтеже је живјети са сазнањем да те више не можемо загрлити, чути твој глас или видјети твој осмијех. Ипак утјеха нам је то што се надамо да си нашао мир и спокој у загрљају своје мајке, коју си неизмјерно волио. Молимо се да те анђели чувају у Небеском Царству, а ми ћемо те до посљедњег даха носити у срцима, помињати с љубављу и чекати дан када ћемо се поново срести. За свијет си можда отишао, али за нас никада нећеш престати да живиш. Био си и остао смисао наше љубави, наш понос и рана која никада неће зацијелити. Са неизмјерним болом, бескрајном љубављу и вјечном тугом,