СЛОБОДАН ВУКЧЕВИЋ

Нема те на вратима куће да ме дочекаш..широког срца,великог осмјеха и раширених руку тата.Наш дом без тебе више није исти,нема оне топлине и сигурности,празно је оно наше уточиште откад си отишао.Био си моја сигурна лука,мој мир.Kако и куда даље без тебе стијено моја?Kако са пола срца и душе?Јер ти си био све само не обични тата,већ тата са највећим Т. Хвала ти за сваки корак живота,за безусловну љубав и подршку,хвала за сваки тренутак радости,за свако сине татин,хвала што си баш ти био мој тата и најњежнији и најбољи ђед мојој ђеци. Знам да нас чуваш одозго и да иако ниси са нама обасјаваш наш животни пут,знам да навијаш за нас,за све наше борбе и побједе,знам..јер увијек си то радио. Нека те тамо дочека спокој,заслужио си то тајо..недостајаћеш у свему,али док је мене биће и тебе! ..Заувјек тужна..