СЛОБОДАН ВУКЧЕВИЋ

Тајо мој, недостајеш ми у свему што живот носи, у данима када сам јака а још више у онима када ми требаш... Како да прихватим да више никада нећу чути твој глас који ми је давао снагу када је нисам имала, нити осјетити твој загрљај у којем су нестајали сви моји страхови и потрчати теби када ми живот постане претежак. Недостаје ми да ти испричам све што ми лежи на души и да макар на тренутак осјетим да је све лакше јер си ти ту, мој ослонац, моја снага и највећа подршка. Нека те анђели чувају, а ја ћу те чувати од заборава сваким откуцајем свог срца. Двије године без тебе, а заувијек моје најтеже недостајање…