Оде на неко боље мјесто, најстарија срећа мојих родитеља, мој брат
Слободан Вукашина Видаковић
Нема те блискости по крви и роду која би надмашила твоју родитељску пажњу према мени, љубав, посебан осјећај према свему што је пратило моје дјетињство, одрастање до данашњег дана, јер си ми био као отац. Хвала за ниједан заборављени важан датум у мом животу, за мене, моју дјецу и унучад. Посебан бол који данас осјећам је ненадокнадив и пратиће ме док сам жива.
Твоја сестра Слободанка Кликовац са породицом
