Последњи поздрав,
СЛОБОДАН СТЕВАНОВИЋ
Иако ми ниси био дјед по крви, био си ми дјед по срцу. Твој осмијех, твоја ријеч и твоја доброта чинили су да се увијек осјећам као твоје унуче. Често си говорио како си се радовао мојим позивима и како сам ти доносила радост. Твоја љубав и пажња остат ће заувијек урезани у мени. Жао ми је што нисам била у прилици да ти се поклоним посљедњи пут, и да те испратим достојанствено, али вјерујем да знаш колико сам те вољела, и колико је моје срце било уз тебе – и заувијек ће бити. Почивај у миру, драги дједе Слобо. Нека те анђели прате, а твоје добро срце пронађе свој мир у небеском царству. Заувијек ћеш имати посебно мјесто у мом срцу.
Твоја ЈАНА ВУЈОВИЋ