Слободан Слобо Радовић

Након тужних и мрачних 40 дана од прераног физичког растанка од тебе Слобо, наша породица је и дању и ноцу у дубокој тами И туги. Твоја сурова и безочна болест која ти је наносила неиздрживе болове, које си несхватљиво мушки храбро подносио, нас је као родитеље шокирала и оставила да доживотно тугујемо. Тужни смо били до неба, гледајући те у таквом стању. Били би срећни да смо могли твоју проклету болест преузети на себе. Ти си сине у највећим боловима гледао да нас заштитиш, да не гледамо твоје тешке муке. Но, вјеруј Слобо, виду наш изгубљени, остали смо те бескрајно жељни и у таквом стању током болести као и у стању док си нам био здрав. Поносни смо, сине наш, на твој свијетли лик и д‌јело, а неизмјерно тужни и несретни што морамо бол за својим д‌јететом понијети у гроб. Вјечно ти царство небеско, наш вољени сине Слобо.