СЛОБОДАН Ристов БОШКОВИЋ

Прође још једна година, а туга и празнина за Тобом је све већа и већа. Дани без Тебе су сиви и тужни, а живот више никад неће бити исти. Са Тобом је све имало смисла, све је имало љепоту и радост, а сад је све постало тако тужно и бесмислено. Твој одлазак је за нас претежак, али Ти си увијек са нама јер смо Те ми сакриле у најдубљем кутку нашег срца и Ти живиш и живјећеш док постојимо. Живиш тако велики и вјечан, отмен, достојанствен и величанствен какав си и био, јер си својим великим дјелима и часним и поносним животом обезбиједио себи трајно мјесто у вјечности. Остајеш наш понос и углед, и не само наш, него Ти си понос и углед цијеле наше породице. Хвала Ти што си нас научио како постати и остати човјек. Хвала Ти за предивне и велике ријечи и приче којима си уљепшавао и красио наш живот и чинио га посебним и непоновљивим! Бескрајно Ти хвала на свему!!! Волимо Те највише на свијету јер знамо кога смо имале и имамо док постојимо.