znak

Вољеном оцу

SLOBODANU R. BOŠKOVIĆU
-profesor-

СЛОБОДАНУ Р. БОШКОВИЋУ

-професор-

Немогуће је вратити се, немогуће је заборавити. Вријеме је неумољиво! Већ је прошла година, живот пролази... Како ублажити бол, кад вољени отац оде тамо без повратка?!


Твоја кћерка АНА

znak

Највољенијем и најбољем оцу на свијету

slobodan bošković

СЛОБОДАНУ Р. БОШКОВИЋУ

-професор-

Навршава се година дана од када си ме, али само физички, напустио мој Оче, али Ти у мени живиш и живјећеш. Све ми је изгубило смисао и љепоту од када си отишао. Сваки тренутак без Тебе ме боли и убија. Недостајеш ми Ти, Твоје топле и људске ријечи утјехе, снага Твога ума и Твоје величанствене личности. Недостаје ми Твој умилни, топли, а опет тако величанствени поглед и глас, који су ме бодрили и храбрили још од дјетињства. Боли ме и убија сваки дан што не могу да Те видим, да Те загрлим и пољубим... Недостају ми дивне шетње са Тобом, наши топли разговори и све оно наше што смо имали и још имамо, јер ја то чувам у најдубљем кутку свога срца, као нешто највеће, најсветије, најтоплије и најљепше што имам и што ћу чувати, док постојим. Хвала Ти на свему. Хвала Ти за очинску љубав, за радост живота, хвала Ти за дивне и велике ријечи, којима си ме бодрио и храбрио. Нека Ти је вјечна слава и хвала! Воли Те


Твоја кће...