СЛОБО РАДОВИЋ

Љубави моја, немам ја тако велике и снажне ријечи, колико си ти велики и снажан човјек и колико је велико и снажно било све оно што смо имали и живјели. Вриједност овоземаљског живота није мјерљива временом, него трагом који оставимо у другим људима, а ти си, сунце моје, толико доброте, радости и љубави подарио свима око себе, да једино вјечност може да обухвати и загрли свако добро које си поклонио овом свијету. А ти и ја, срећо моја, ми смо се све договорили. Имамо ми наш светионик, наш смисао и извор бескрајне снаге и љубави, имамо цијели свијет. Зато, буди ми добар и буди добро, волим те, грлим и љубим цијелим својим бићем.