Дана 4.марта двије године туге и бола без вољеног супруга и оца

SLOBO  M.  ŠLJIVANČANIN

СЛОБО М. ШЉИВАНЧАНИН

Године пролазе, а бол за тобом никад проћи неће, дубоко је урезан у наше душе. Још увијек мислимо да је ружан сан, и да ћеш се однекуд појавити, да ћеш врата отворити. Тешко се навикавамо на живот без тебе, недостајеш за савјет, за подршку, за све. Са нама си увијек у нашим мислима и срцима. Немој бринути, нећемо посустати. Заслужујеш да те се вјечно сјећамо, а године проведене са тобом чувамо као највеће благо. Хвала ти што са поносом изговарамо твоје име, волимо те бескрајно.


Супруга ВАСИЉКА, синови СТЕФАН и ДЕЈАН