ДРАГОЈЕ ШЉИВАНЧАНИН

Ох, младости, тужна ли си, Када станеш у цвијету, Као што је твоја стала У двадесет четвртом љету. Живот смо проводили К’о рођена браћа били, Ноћи кобне ко је знао Када смо се раставили. Да ће судба да те узме И угаси младост твоју, Бол и туга обавија Срце моје, душу моју. Сад сјећање туга ови Из нашијех школских дана Небојша те жали срцем А са њиме и Бојана Почивај у миру.